Антисрпска политика у Хрвата - од Јосипа Франка, преко Павелића, до Мира Ковача

   Премијер Србије, Александар Вучић, истакао је недавно да Србија никада више неће дозволити ни Јасеновац, ни Олују. Ако знамо да се Вучић толико пута суздржавао од слања јаких порука суседима и одговора на разне провокације, чак и онда када је Србија морала да реагује, можемо основано да верујемо да је ова стрела са највише инстанце одапета са јаким разлогом, а никако из дневнополитичких мотива. Шта нам ова порука говори? То да су у нашој држави коначно свесни да, уколико се Србија не би трудила свим силама да тако нешто спречи, и ако би Хрвати имали прилику –нови геноцид над српским народом би био сасвим реална прича! Да не испадне да ширимо панику, или неосновану мржњу према Хрватима, хладно погледајмо чињеницама у очи. Хрватска је данас држава у којој је неоусташтво доминантна идеологија. Атлантистичко НАТО крило ХДЗ, и проусташко је потпуно почистило последње остатке левог крила ХДЗ. Екстремизација њихове политике и друштва је достигла неслућене размере, и само за неупућене то може да изгледа као да је само због изборне кампање или скретања пажње са реалних проблема. Наравно да има и тога, али антисрпство није само ствар добијања поена на изборима и краткотрајне користи, већ дугорочна стратегија и константна политика. Дискурс је такав, да је скоро потпуно небитно да ли је ХДЗ, СДП или МОСТ на власти, чак се чини да је нама и боље док је у мирнодопским условима најекстремнији слој тамо на власти, јер нам тиме отвара очи пред опасношћу и спречава наше поновно успављивање. Иако су Хрвати склони јако перфидној политици, њихова антисрпска политика и сентимент су толико јаки, да им мржња помути рацио, па некада не могу да се суздрже од откривања правог лица и намера, иако би им то било много сврсисходније. Треба најпре схватити, да историја антисрпства сеже много дубље у прошлост.
   Морамо јако добро изучавати непријатеља. Подесити образовни систем тако да у нашој колективној свести буде јако сећање на геноцид, и да знамо како је све то текло. Морамо разумети прошлост, да би схватили садашњост и градили за нас много бољу будућност. Сваки Србин мора, барем делимично познавати материју. Да зна ко су били Јосип Франк, Анте Старчевић, Еуген Кватерник, каква је била улога Хабзбурга, Ватикана, шта је тзв. хрватско државно право, па кроз однос садашње Хрватске  према тим личностима и догађајима видећемо шта нам мисле. Наравно да о усташама и њиховим зверствима треба све да знамо, али ни од усташа не почиње, и није период од 41-45 био само краткотрајни период лудила једног народа, већ је био најјезивија  последица лудила које је почело сто година пре тога. Знамо ли довољно ко су били и Радић, Мачек, али и хрватски комунисти који су им и створили на крају државу? Колико се зна  о стратешкој сарадњи комуниста и усташа, од Лепоглаве у доба СХС, па преко споразума Туђман – Шушак, до данашњих дана? Бојим се да премало знамо, и да су наше реакције на усташко лудило само инстиктивне, краткотрајне и диктиране њиховим потезима и безобразлуком, а када би они умели да коче испољавање правог лица и слаткоречиво нам говорили, наш народ би вероватно био омамљен и неповратно успаван. Е зато, браћо Срби, треба много учити, читати, размишљати, делати – што је тежи пут, али спасоноснији. Знати унапред намере противника, то је у суштини бити као Бог – рече давно Сун Цу Ву. Да би се знале намере, мора се до перфекције изучити  противник, јер ако знамо који је циљ противника знамо шта све може да покуша да би до њега и дошао.

 

   Вучић је негде између редова, нагласио да је хрватски циљ можда неки нови геноцид и етничко чишћење Срба – и нормално рекао да ћемо се трудити свим силама да то спречимо. Већ смо рекли да је неоусташка идеологија доминантна у Хрватској. Није то само ствар навијача, екстремних покрета и политичких странака, Томпсона и традиционалних усташких оргијања сваке године у Книну, Блајбургу итд. Ствар је много шира. Томпсона преноси државна телевизија, један је од најомиљенијих певача и у народу и у државном врху. Усташки поздрав је широко рапсрострањен у народу, а и политичка елита га оправдава и релативизује. На делу су перфидна стављања у исти кош – нпр. Павелића и Драже, што потиче још из комунизма, смањивање жртава Јасеновца, прављење од жртве кривца, и обрнуто – замене теза које су јако опасне. Степинац, Главаш, разне отровне поруке са највиших инстанци само су једни у низу. Морамо схватити, да иако није баш сваки Хрват усташа, сваки усташа је Хрват, уз наравно и понеко хрватско цвијеће. Верћина Хрвата ће начелно бити против усташа, али је питање колико је то, јер су свесни српских жртава и жале их, а колико вешт маневар да декларативно осуде оно што их компромитује, и представе се свету, а и себи у много лепшем лицу него што јесу. Занемаримо усташе потпуно, чињеница је да  и хрватска нација, и држава су грађене на антисрпској основи и све док буде и последњег Србина, гледаће на Србе као на свој највећи проблем. Хрватска је као држава антипод Србији, и морамо схватити да је она, по жељама и намерама, најопаснији непријатељ у региону. То што они немају самосталност, већ су као бесни пси који могу да кидишу на нас само ако их неко пусти с ланца, нити их оправдава, нити умањује такав њихов непријатељски статус. Ни усташка НДХ није била самостална, али је успела да надмаши и немачке нацистичке злочине. Хрватска зависи од својих западних ментора, али она жарко жели да буде пуштена са ланца и да јој највеће западне силе дозволе и креирају ситуацију у којој би могли да понове 41. или 95. Не треба ни спомињати да би и минимални маневарски простор и траг самосталности у било ком потезу код њих, по правилу водио ка антисрпској одлуци.

   Погледајте само с каквим жаром једва чекају да упуте неку понижавајућу поруку, да цинично провоцирају, глуме фактор, нагласе како ће нас они натерати на одређена понашања, те уцене и претње како ће нас блокирати итд. Опет ће се испоставити да ће нам можда због своје мржње, учинити услугу – јер поставља се питање колико је нама крајње чланство у ЕУ уопште у интересу. Уколико би самостално одустали од ЕУ, можда би имали проблем као Украјина, уколико би ЕУ пут био закочен због лудила из Загреба, нама нико са Запада не би могао да замери мањак евроентузијазма. Наравно, неће се ни Хрвати увек понашати у складу с осећањима и ирационално, али је битно да такве тренутке уловимо и региструјемо, јер сваки излив искрености нам помаже да склопимо мозаик и праве намере. Али немојте се изненадити, наизглед чудним потезима, где ће они перфидно да спусте лопту или отопле односе са Србијом. Тада треба знати да је то маска, и чекати неки наредни потез где ће опет од голубова постати јастребови. Констатовали смо да је неоусташки сентимент, а свакако антисрпски с усташама или без њих, доминантан у Хрвата. И код малобројних код којих није, лако га је распалити у кризним ситуацијама. Иначе је у свим народима обичај, да се делимично самообмањују, буду толерантнији према неприхватљивим стварима у својим редовима, него када то раде други. Код Хрвата је то посебно погубно. Када дуготрајно релативизујете нешто, измишљате, то временом постане прихватљиво. Како знамо да је неки нови усташки покрет и покушај геноцида у Хрватској сасвим реалан? Па тако што се дозвољава глорификовање оног старог, чији дух још није поражен. Да невоља буде већа, то не долази само из народа, већ из њиховог државног врха и од доносилаца одлука. Како уосталом тумачити споменик Барешићу и орден за Штедула, него величање усташке политике. Зашто се чудити изјавама Мира Ковача када је он заклети старчевићевац? 

  Како знамо да је неки нови покушај Олује реалан? По томе што Анте Котромановић шаље поруке како је и Америма сад жао што нису дозволили пад Бањалуке, што хрватски званичници стално тврде да наводни великосрпски дух није поражен, јер БИХ не функционише као држава – у преводу све док постоји Република Српска рат за њих није готов. Јосип Буљевић, министар одбране, је истакао чим је ступио на дужност, да ће они играти улогу НАТО промотера у региону, што ће рећи да ће појачати своју улогу према Српској, БИХ, али и Црној Гори, па и деловима Србије - Војводини и Косову. Не заборавимо да су везе Загреба и косовских Албанаца нераскидиве. Реакције из Загреба на Вучићеву изјаву да неће дозволити нови Јасеновац и Олују, најбоље говоре у прилог томе колико Хрватска рачуна да се они могу поновити, јер зашто би се онда бунили на једну такву изјаву, осим уколико се не слажу с садржајем Вучићеве констатације? Зашто бар нису демантовали Вучића и казали да неосновано страхује, јер они немају никакве намере да тако нешто понове? Они дакле, итекако рачунају, на неку нову Олују, па онда није случајно ни то што Колинда на НАТО самиту изражава забринутост због руско-српске војне сарадње, јер оцрњивање Србије и представљање ње као руске губерније и највећег НАТО проблема у Европи, виде као рецепт ка остварењу свог циља, уз помоћ НАТО пакта. Супротстављање хрватским намерама, увек треба да прати добра реторика премеа њиховим моћним западним ментоирима, и евентуална наша уверавања да то није против њих, већ само против отргнутих Хрвата, чак и кад знамо да ови не раде мимо њих. Паралелни канал добрих односа с најјачим западним силама, истовремено док смо у клинчу с њиховим миљеницима, увек треба држати, посебно када се и тамо дешавају тумбања. Не смемо заборавити да је усташки покрет остварио два од три прокламована циља. Имају сада независну државу Хрватску, етнички очишћену, а трећи циљ је да се сви Срби западно од Дрине протерају, и у том смислу најугроженија је Република Српска. На грешкама треба учити, да се лоша историја не би поновила. Због тога је јако важно у босанском преферансу бити мудар, и утицати тако да се спречи да Бошњаци опет буду хрватско цвијеће и да удружени с Хрватима ударе на Српску. Након обнове сарадње Русије и Турске и у промењеним међународним околностима, постоји нада у српско-бошњачки дијалог, и бар избегавање новог српско-бошњачког сукоба. Додик је дуго играо на карту Човића и Хрвата, а Хрвати у БИХ су и у рату имали две струје – с муслиманима против Срба, и са Србима против муслимана. Кључ је ипак у Загребу, а садашња констелација, говори да и поред евентуалних жеља Мостара, званична Хрватска има моћ да наметне њихово окретање против Српске. Уосталом, западна Хереговина је позната и као један од најусташкијих крајева, што ће рећи да је њихов наводни савез са Србима, био условљен само тиме што су им Бошњаци тренутно били ургентнији проблем јер са њима деле Федерацију. Наравно да Хрватска и даље сања о Бањој Луци, Посавини и да није случајно баш бањалучки бискуп у Блајбургу давао онакве изјаве, а да српски новинар и блогер, чија ћерка иде у Римокатоличку гимназију у Бањој Луци, представља ударну медијску песницу и узданицу опозиције против Додика. Србија не сме никада оставити Српску на цедилу, нити дозволити нову 95, па стога у склопу наоружавања Хрватске, мора барем реципрочно одговорити војном сарадњом са Русијом. Јер, ако Хрвати сматрају да у БИХ има недовршеног посла због постојања Републике Српске, ако сви званичници тврде да је Олуја била нешто најбоље, а председница и да је та злочиначка акција етички чиста, зашто они када би осетили да могу, не би поновили нешто што сматрају дивним, племенитим, етички чистим и притом би им то донело нову територију, корист, остварило старе аспирације и испунило трећи циљ усташког покрета – све до Дрине да се иде. 

   Вучић је рекао да се неће више одговарати на бесмислене изјаве из Хрватске. То и није тако лоше. Наравно, да се некад мора одговорити, због угледа земље, али не треба се с њима ни препуцавати као у вртићу. Већ ћутати, и радити. Србија мора да перципира Хрватску као највећу регионалну претњу, и да у складу са тиме појача свој обавештајни и субверзивни рад према овој земљи. Не смеју се само пасивно ишчекивати догађаји, већ се мора бити активан. Офанзива и дефанзива су застарели појмови, јер када имате неког ко представља проверену егзистенцијалну претњу, и толико пута доказану по ваш народ – и офанзивна дејства су заштитна. Све оно што они нама раде по нашој земљи, посебно у Војводини, треба ми да радимо њима, нпр. по Истри, у још већој мери. Не заборавимо гранични спор, Војводину, куповину земље, економску пенетрацију, предимензионирано деловање хрватских служби и вршљање по Србији. Хрватска стратешка агентура, ослоњена на титоистичке аутошовинистичке и аутономашке антисрпске кадрове – у Србији је огромна. Састоји се како из оних свесних, тако и из корисних идиота, који заиста мисле у духу самопорицања и најгоре хрваштине – по угледу на српске либерале из 71. који су се саосећали са браћом маспоковцима. Та дубока држава унутар Србије, уз обилато финансиране НВО чини ударну песницу западних сила, али и Хрватске, главног регионалног подизвођача радова према Србији. Заиста би озбиљно требало размислити, угледати се на Русију, или још боље на Израел и САД, и само преписати њихове законе – где би таквима било дозвољено да раде, али би се бар ствари називале правим именом. Тиме би се истина све више откривала и најширим масама, попуштао би њихов терор према овој држави и моћ, науштрб веће суверености и јединства овог народа. 

 

  Што се Хрватске тиче, наравно да историју не треба гледати линеарно и праволинијски,  нити вечито деловати осећањима и предрасудама. Међутим, проблем са њима управо и јесте, то што они тренутно делују тако да једноставно мора да будемо итекако опрезни. Од вишка опреза, глава не боли. Простор за помирење и то да не будемо вечити заробљеници прошлости који се циклично врте у круг, треба оставити, али не смемо никада више бити наивни и успавани, а њихови најновији потези забрињавају. Најглупље од свега је што многи код нас тврде да они не треба да нас занимају, и да треба да их игноришемо. Ја се слажем донекле, да не треба да се узалудно трудимо да они нас заволе или промене своја размишљања. Али како да нас не занима неко ко нам је у прошлости толико зла нанео, а прети нам и даље? Још увек тамо има преко 200 хиљада Срба, много српске имовине, а Република Српска, наша граница на Дунаву, Војводина, и макар и минимална назнака неког новог рата и геноцида морају да нас узнемиравају. Не треба беспотребно доливати уље на ватру, јер и само веровање у природно непријатељство и неизбежност сукоба, може да доведе до сукоба, али будност и јачање снаге су императив. Наоружање које одвраћа, свакако, али и правилно перципирање Хрватске као претње и усклађивање обавештајног деловања према њој сразмерно и у складу са тиме. Тај невидљиви рат се води у целом свету, а наравно и између наших земаља. Он је непрекидан, иако му интензитет варира. Србија јесте бројчано мала, економски слаба, али када су у питању безбедност која нема алтернативу и спречавање нових Олуја и геноцида, требало би се поставити као нпр. Израел. На Хрватску морамо гледати, као Израел на Иран – страну, која иако можда никада то неће моћи, жели да нас уништи. У таквој ситуацији се тежи што јачи продор направити у срце непријатеља, и борити се свим силама у спречавању да он оствари свој наум. Зато Србија, не треба да гледа колико има људи, пара када су фундаменталне потребе у питању. Паре се некако налазе и за много небитније ствари. Када сте угрожени, ваш рад мора бити мало и предимензиониран, јер Србија без обзира на површину и број становника, не може да се понаша спокојно као Португал или Исланд. Израел је много мањи, па има најмоћније службе на свету, јер не би могао да опстане да их нема. Као што наши спортисти талентом, радом и иновативношћу далеко надмашују услове у којима су почели, величину земље и постижу светске резултате, исто тако би  морало да се покуша и у стварима које овде живот значе и одлучују – што значи да су нам потребни и политичари, државници, стратези, генерали, бизнисмени, обавештајци итд. светског формата. Који дају све од себе, и резултатима које остварују пркосе условима и логици. Мада и услове треба створити. Паре уложене у образовање и науку, ће се вишеструко повратити, као и у инфраструктуру. Оружје је увек адут, јер нема бољег фактора одвраћања. Затим на обавештајним службама, колико год ситуација била тешка, не би требало много штедети. Јер обавештајна служба која штеди паре у миру, расипа крв свог народа у рату, а време је да историјске лекције једном научимо. Прва лекција – геноцид над Србима никада више не смемо дозволити!